ŠTETNOST KOD LEKOVITIH BILJAKA, VOĆA I POVRĆA

Aloja (Aloja vera) – Primena preparata od aloje izaziva priliv krvi u organe male karlice. Kontraindikovani su kod bolesti jetre i žučne kese, kod krvarenja iz materice , hemoroida, cistitisa i trudnoće.
Arnika (Arnica montana) – je otrovna biljka. Poštovati doziranje, jer prekoračena doza može izazvati želudačne grčeve, teškoće pri gutanju, pritisak stolice, proliv, glavobolju pa čak iI kolaps.
Bedrenika (Pimpinela saxifraga) – sirovina može izazvati fitodermatit.
Bela imela (Viscum album) – Njena primena zahteva veliku opreznost.
Beli luk (Allium sativum) – Ne smeju koristiti bolesni od epilepsije i trudnice, za unutrašnju primenu.
Bosiljak (Ocimum basilicum) – Ne koristiti eterično ulje tokom trudnoće.
Breza (Betula verrucosa) – Zbog nadražujućeg delovanja na bubrege primena tinkture i čaja od brezinih pupoljaka , kao diuretičkog sredstva, dozvoljena je samo pod kontrolom lekara.
Bršljan (Hedera helix) – Unutrašnja primena zahteva opreznost. Strogo poštovati doziranje. Kod osetljivih osoba sam kontakt sa biljkom može izazvati dermatitis. Posebno su toksični plodovi bršljana.
Crveni naprstak (Digitalis purpurea) – je jako otrovna biljka, mada je dragocena kao sredstvo za srce. Njena primena zahteva veliku opreznost i obaveznu kontrolu lekara.
Cvekla (Beta vulgaris) – Uzimanje svežeg soka od cvekle izaziva jak spazam krvnih sudova, zbog toga se sveže isceđeni sok ostavlja da odstoji 2-3 sata da bi isparile štetne supstance. Posle toga sok se može upotrebiti.
–  Kineski čaj (Camellia sinensis) – Prekomerna upotreba čaja može dovesti do povećane razdražljivosti. Jak čaj je kontraindikovan kod bolesti srca, čira i neuroza.
Dan i noć (Viola tricolor ) – Dugotrajna upotreba preparata i prekomerne doze mogu iozazvati povraćanje, proliv i osip sa svrabom.
Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) – Njegova primena zahteva veliku opreznost, jer nepravilno doziranje može izazvati upalu sluzokože želudačno-stomačnog trakta
Đurđevak (Convalaria majalis) – je otrovna biljka. Primena preparata od njega je kontraindikovana kod izraženih organskih promena srca i krvnih sudova, miokarditisa i ateroskleroze.
Hajdučica (Achillea millefolium) – Dugotrajna upotreba i predoziranost izazivaju nesvesticu i osip kože. Kod nekih osoba dovoljan je samo dodir s biljkom pa da nasatane mehurasti kožni osip (egzantem) ili upala kože (dermatitis).Neophodno je precizno doziranje.
Hmelj (Humulus lupulus) – Izbegavati kod stanja depresije. Primena zahteva precizno doziranje.
Iđirot (Acorus calamus) – Kod pojačane sekrecije želuca ne uzimati koren. Ni u kom slučaju se ne sme upotrebljavati kod proliva.
Jagoda, šumska i vrtna (Fragaria vesca) – Kod nekih osoba se ispoljava povečana osetljivost, koja kod njih izaziva alergijske pojave praćene i koprivnjačom. U takvim slučajevima ne sme se upotrebljavati.
Kantarion ( Hypericum perforatum) – Unutrašnja primena zahteva veliku opreznost. Dugotrajna upotreba izaziva sužavanje krvnih sudova i povećava krvni pritisak.
Kleka (Juniperus comunis) – Plodovi se ne smeju koristiti kod upale bubrega. Upotreba plodova zahteva precizno doziranje i kontraindikovana je u trudnoći.
Kopriva (Urtica dioica) – Preparati od ove biljke kontraindikovani su za osobe sa povećanim zgrušavanjem krvi, sa hipertonijom i aterosklerozom, a takože ih ne treba koristiti kod krvarenja izazvanih cistom, polipima i drugim otocima materice i jajnika.
Krušina-Krkavina (Rhamnus frangula) – Treba koristiti koru koja je najmanje godinu dana bila na suvom mestu ili podvrgnutu zagrevanju na 100 stepeni u trajanju od 60 minuta. U suprotnom upotreba kore je opasna, jer može izazvati trovanje (mučnina, povraćanje).
Kukuruzna svila (Stigmata maydis) – je jako sredstvo za zgrušavanje krvi. Kod povišenog zgrušavanja krvi ne koristiti.
Lanilist (Linaria vulgaris) – Primena ove biljke zahteva veliku opreznost i precizno doziranje.
Lavanda (Lavandula officinalis) – Ne koristiti velike doze tokom trudnoće.
Lazarkinja (Asperula odorata) – Njena primena zahteva opreznost, a predoziranje izaziva povraćanje, glavobolju, nesvesticu, pa čak i smrt.
Lincura-Srčanik (Gentiana lutea) – Ne treba da koriste osobe s povišenim krvnim pritiskom, žene u početku trudnoće i izrazito osetljive osobe kod kojih postoji sklonost ka krvarernju iz nosa ili krvarenju želuca.
Livadsko zelje-Štavelj (Rumix pulcher) – Sadrži purinske sustance i kiseline. Njegova upotreba se ne preporučuje kod poremećaja razmene soli (reumatizam, kostobolja) i bolesti u vezi sa njima, kao i kod upalnih procesa stomačnog trakta i tuberkuloze.
Luk, crveni (Allium cepa) – Tinktura od njega je kontraindikovana za srčane bolesnike, kao i za bolesti jetre i bubrega.
Majoran (Majorana hortensis) – Ne koristiti tokom trudnoće, jer deluje abortivno (sprečava razvoj ploda).Prevelike doze mogu prouzrokovati omamljenost i glavobolju.
Medveđe grožđe – Uva ( Arkctostaphylus uva ursi) – Ne uzimati dugo. Neki autori ne preporučuju korišćenje lista za odvar, jer nadražuje sluzokožu želudačno-stomačnog trakta.
Mrkva, šargarepa – Ne koristiti gornji deo korena koji se nalazi iznad nivoa zemlje i ima zelenu boju. Negativno utiče na rad srca.
Nana – divlja, šumska – Negativno utiče na reproduktivne organe. Ovo se ne odnosi na kulturu vrtne nane (Mentha piperita).
Odoljen (Valeriana officinalis) – Ne upotrebljavati dugo i u velikim količinama. U takvim slučajevima atonično deluje na organe za varenje, izaziva glavobolju, mučninu i remeti rad srca.
Ranilist (Betonica officinalis) – Velike doze mogu izazvati povređanje. Ne koristiti velike doze tokom trudnoće.
Oman (Inula helenium) – Tinktura i odvar su kontraindikovani kod bolesti bubrega i tokom trudnoće.
Orah (Juglans regia) – Prilikom uzimanja jezgra oraha često je potrebno paziti na doziranje, tj. uzimati ga u malim količinama, pošto i sasvim male suvišne količine mogu izazvati glavobolju u prednjem delu glave. To se objašnjava izaziivanjem spazma krvnih sudova mozga u prednjem delu glave.
Paprat (Aspidum filix) – je otrovna bilja. Preparati od paprati su kontraindikovani kod insuficijencije srca, bolesti jetre, bubrega, čira na šelucu i dvanaestopalačnom crevu, kod akutnih želudačno-stomačnih bolesti, trudnoće, iscrpljenosti, anemije i tuberkuloze.
Pasdren (Rhamnus catartica) – Pojava nepodnošenja – mučnina i povraćanje, u vezi su sa supstancom koja nadražuje sluzokožu organa za varenje.
Pelen beli (Artemisia absinthium) – Njegova primena zahteva veliku opreznost i precizno doziranje. Izbegavati dugotrajniju upotrebu. Kod prekomernog korišćenja ili predoziranosti može doći do osećaja vrtoglavice, prolaznog opojnog pomućenja svesti pa čak i poremećenosti uma.Može izazvati otvrdnuće želuca, zatvor i stvaranje viška želudačne kiseline. Primena je kontraindkovana kod čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Pelen crni (Artemisia vulgaris) – Ne koristiti tokom trudnoće i dojenja.
Rabarbara (Rheum officinale) – Pri uzimanju preparata koji sadrže rabarbaru , mokraća , mleko i znoj poprimaju žućkastu boju. U baznoj sredini boja je crvena. Preparate od ove biljke ne treba da koriste osobe obolele od kostobolje i kamena u bubrezima. Takođe, njihova primena se ne preporučuje kod hemoroida, pošto može izazvati krvarenje iz rektalnih vena.
Ranilist (Betonica officinalis) – Velike doze mogu izazvati povraćanje. Ne koristiti velike doze tokom trudnoće.
Rastavić ( Equisetum arvense) – Primena je kontraindikovana kod upale bubrega, a doziranje mora biti precizno.
Različak (Centaurea cyanus) – Pošto sadrži jako aktivna jedinjenja sa komponentom cijanata, potrebno je biti oprezan prilikom primene sirovine.
Rotkva (Raphanus sativus) – Primena rotkve je kontraindikovana za srčane bolesnike, kao i za bolesti jetre, čira želuca, dvanaestopalačnog creva i upala želudačno-stomačnog trakta.
Rusa (Chelidonium majus) – Njena primena zahteva oporeznost i precizno doziranje. Primenjivati samo pod kontrolom lekara. Neumerena i dugotrajna upotreba izazivaju mučninu, povraćanje, proliv i poremećaje u disajnom centru.
Rusomača (Capsella bursa pastoris) – Preparati od ove biljke su kontraindikovani za osobe sa povišenim zgrušavanjem krvi.
Seme lana (Semen Lini) – Kontraindikacije su holescistit i hepatitis. Ne preporučuje se dugotrajnija primena.
Sena (Sena angustifolia ) – Velike doze preparata od ove biljkje izazivaju kolike-grčeve u stomaku.
Sladić (Liquiritia officinalis) – Kod dugotrajnije upotrebe i prekoračenja doze zapaža se povećanje arterijskog pritiska, glavobolja, vrtoglavica, zadržavanje tečnosti sve do pojave otoka, poremećaj polne funkcije, nastajanje maljavosti i dr.
Sremuš-Medveđi luk (Allium ursinum) – Osobe obolele od gastritisa i čira na želucu treba da ga izbegavaju.
Šipak-Nar (Punica granatum) – Sok od plodova obavezno piti razblažen sa vodom, pošto u njhemu ima mnogo raznih kiselina koje nadražuju žrludac i nagrizaju gleđ zuba. Oprezno koristiti koru, jer prekomerna doza može izazvati nesvesticu, slabost, pogoršanje vida i spazam.
Troskot (Polygonum aviculare) – Ima jako dejstvo na zgrušavanje krvi. Osobe sa tromboflebitom ne treba da uzimaju.
Verbena (Verebena officinalis) – Ne koristiti tokom trudnoće.
Zimzelen (Vinca minor) – je otrovna biljka. Strogo poštovati doziranje.
Žen-šen (Panax ginseng) – Uzimati ga samo u hladnom periodu. Dugotrajna primena i u velikim dozama izaziva negativne pojave: nesanicu, glavobolju, bol u srcu i smanjenje potencije.
Žutilovka (Genista tinctoria) – Prilikom primene biti oprezan, jer upotrebom povećanih doza može doći do trovanja sličnog trovanju nikotinom.
Žuto smilje (Helichrysum arenarium) – Ima jako dejstvo na zgrušavanje krvi. Oprezno ga koristiti u slučaju tromboflebita. Ako se upotrebljava dugotrajnije, nepovoljno utiče kod povišenog krvnog pritiska

Post Author: Saveti Prirode

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *