Voda čini 55-60% ukupne mase odraslih osoba i nešto više kod
dece. Količinu telesne tečnosti regulišu koža i bubrezi. Znojenje održava unutrašnju temperaturu na 37 stepeni, a bubrezi filtriraju otrove i odvode produkte metabolizma iz krvi putem urina. Organizam čoveka dobija vodu hranom i pićem. Pri manjim gubicima vode javljaju se smetnje (glavobolja, manjak koncentracije, poremećaj mentalnih funkcija, smetnje u radu bubrega, probavnog sistema i srca). Smanjenim unosom tečnosti smanjuje se volumen krvi koja hrani srce, mozak, mišiće i ostale organe i tkiva, pa su oni manje sposobni obavljati svoje normalne funkcije. Gubitak od 15% ukupnog sadržaja vode izaziva smrt.
Voda u telu:
– nosi hranu i otpadne produkte,
– učestvuje u hemijskim reakcijama,
– služi kao rastvarač vitaminima,
– mineralima i aminokiselinama,
– služi kao štit zglobovima,
– ublažava udare i stres oka,
– kičme i posteljice u toku trudnoće,
– pomaže u regulaciji telesne temperature.
Nažalost, naš nam mehanizam žeđi neće na vreme reći kada je vreme za piće. U trenutku kada osetimo žeđ već smo lagano
dehidrirani. Rešenje je piti vodu u malim količinama tokom celoga dana, dnevno najmanje jedan i po litar. Leti je, zbog visokih temperatura i pojačanoga kretanja, izlučivanje vode jače pa je potrebno piti više tečnosti.
Deca:
Kod dece osećanje žeđi nije još dovoljno razvijeno. Deca su fizički aktivna i vrlo je važno pratiti koju količinu tečnosti popiju.
Radna populacija:
Kod radne je populacije blago izražena dehidracija česta pojava zbog nerazvijene navike da se tokom celog dana nadoknađuje
izgubljena tečnost. Iako je razvijeno saznanje o važnosti pijenja vode, okupiranost radom i ubrzani ritam života čine pijenje vode sporednom aktivnošću. Zato vodu uvek treba imati pri ruci, učiniti je dostupnom i razviti naviku njenog konzumiranja.
Starije osobe:
Mehanizam osećaja žeđi smanjuje se sa godinama. Kod starijih se ljudi brzo pojave znaci dehidriranosti: suve usne i usta, suva koža, problemi sa znojenjem i manje lučenje mokraće. Zato je važno redvno piti vodu, bez obzira na nepostojanje subjektivnog osećaja žeđi.
Telesna aktivnost:
Vežbanje takođe povećava potrebe za tečnosću. Voda se, osim znojenjem, gubi i isparavanjem kod disanja. Nedostatak
tečnosti utiče na telesnu aktivnost. Za svaki sat intenzivnoga vežbanja treba popiti litar tečnosti sa mineralima i šećerima koji se takođe znojenjem gube.
Razvijte naviku da pijete litar i po tečnosti na dan, a voda
neka vam bude dostupna, uvek pri ruci na radnom mestu, u školi,
na putu i tokom rekreacije.
