Svi dijabetičari se slažu da prašak za pecivo i soda bikarbona, koji se troše u znatnim količinama, štetno deluju na organizam. Prema tome, ako želimo da naša hrana bude zdrava, ti proizvodi ne treba da se nađu na našim trpezarna. Dok kvasac postepeno diže testo bakterijskim delovanjem, prašak za pecivo i soda vrše isti posao hemijskom reakcijom u prisustvu vode. Prašak za pecivo se sastoji od soli vinske kiseline (tartarata i natrijuma, aluminijum-sulfata ili kalcijum-fosfata, pojedinačno ili u kombinaciji), zatim od sode za pečenje jakog alkalnog (baznog) dejstva i glavnog elementa, kao što su pšenični skrob i belančevine u prahu. Kiselina u prisustvu vlage neutrališe sodu i stvara ugljenu kiselinu, koja se opet raspada i ispušta vodu i gas ugljen-dioksid. Ako su kiselina i baza brižljivo uravnoteženi ili spojeni, nepoželjni rezultati svedeni su na najmanju meru. Jake alkalne soli, međutim, nadražuju tkiva organa za varenje, izazivaju katar i razaraju vitamine. Ovo se naročito odnosi na sodu bikarbonu, koju neki koriste za neutralisanje viška kiseline u želucu ili za regulisanje stolice. Soda bikarbona kao so jake baze i slabe kiseline u dodiru sa vodom – dakle, u vodenoj sredini – hidrolizuje, pa jedan njen deo prelazi u kaustitnu (živu) sodu koja veoma razorno deluje, oštećuje sluzokožu svih organa za varenje, prouzrokujući već spomenuti katar i rane na organima za varenje. Iz ovoga se jasno vidi da soda bikarbona treba da nestane iz naših kuhinja. Druga i vrlo štetna so je aluminijum-sulfat, dok je manje štetan fosfat koji ostaje posle razlaganja sode bikarbone. Obična vekna hleba načinjena s praškom za pecivo sadrži priličnu dozu laksativnih soli.
Prema tome, svi koji žele najbolju i najzdraviju hranu koristiće uvek samo kvasac za pripremu hleba, kolača, pita, itd.
