Ako može suncokret možete i vi. Možda je vreme da počnete sa malo većim unosom vitamina D i na taj način pomognete vašem organizmu u borbi protiv raznih infekcija i oboljenja. Većina vitamina se unosi hranom. Nedovoljan unos hrane bogate vitaminima može uzrokovati teška oboljenja, oštećenja organizma i poremećaj metabolizma.
Naučnici već dugo znaju da je vitamin D izuzetno važan u apsorpciji kalcijuma i da postoji direktna veza između nivoa ovog vitamina i oboljenja kao što su rak i multiple skleroza ali bez njega nema ni takozvanih T-ćelija, neke vrste „ubica“ infekcija. Vitamin D aktivira T- čelije i pomaže u borbi protiv infektivnih bolesti i globalnih epidemija. Kad T-ćelija bude izložena napadu stranog patogena, ona aktivira ‘signalni uređaj’ ili ‘antenu’ poznatu pod imenom ‘receptor vitamina D’ koji traga za ovim vitaminom. To znači, da T-ćelija mora imati vitamin D ili će, u protivnom, biti sprečeno njeno aktiviranje a ako T-ćelije ne nađu dovoljno vitamina D u krvi, one jednostavno neće biti aktivirane.
Polovina svetske populacije pati od manjka vitamina D te stoga naučnici upozoravaju da problem postaje sve izraženiji jer ljudi sve više vremena provode u zatvorenom prostoru. Mnogi eksperti se slažu da da bi mlade žene trebale u organizam dnevno unositi od 800 do 1.000 IUs vitamina (IUs-International unit- međunarodna jedinica za korištenje vitamina).
Ovo se lako može sve promeniti pomoću svakodnevnih dodataka jelima, ili korištenjem obogaćene hrane vitaminom D tokom dijete. Uticaj vitamina D na metabolizam i procese u telu veoma je značajan, a posebno na metabolizam kalcijuma, pa je ispitivanjem dokazano njegovo upravljanje procesom mineralizacije kostiju. I u drugim fiziološkim procesima vezanim za metabolizam, kalcijum i fosfor imaju određenu ulogu, kao podsticanje rasta, ublažavanje sklonosti krvarenju, pojačanje nekih oksidativnih procesa značajnih za organizam. Svojim delovanjem obavezan je za normalan razvoj organizma, a njegov nedostatak dovodi do ozbiljnih poremečaja. U razdoblju rasta njegova je potreba povećana i vezana uz prisutnost ultraljubičastih zraka.
Poznat je kao „sunčani vitamin“ jer nastaje delovanjem sunčane svetlosti, tako da ultraljubičasti deluju na masti kože i apsorbiraju se u organizam. Za sintezu vitamina D potreban je holesterol. Uziman oralno apsorbira se sa mastima kroz zidove creva. Ima ključnu ulogu kod kalcijuma u telu. Starenjem se smanjuje sposobnost kože da proizvodi vitamin D, pa je kod 70-godišnjaka smanjena na polovinu sposobnosti 20-godišnjaka. Tako je usporena apsorpcija kalcijuma preko creva, a povećan je rizik nepotpune mineralizacije kostiju i senilne osteoporoze. Osteoporoza je kod starijih veoma učestala, kod žena već posle 45 godina, posle menopauze i pogotovo posle nekoliko trudnoća. Sa osteoporozom propadaju i mišići kao i kosti, a vitamin D deluje i na zdravlje mišića. Česti lomovi kostiju kod starijih poistovećeni su sa osteoporozom, najčešći su razdoblju od februara do juna, zbog nedostatka sunca zimi, kad je i opskrbljavanje vitaminom D najmanje.
15 do 30 minuta sunčanja 2 puta nedeljno bilo bi dosta za dovoljnu količinu vitamina D i kod starijih osoba. Naravno, preporučuje se prvo jutarnje sunce do 10 sati. Preplanula koža ne proizvodi vitamin D.
Najbolje deluje uz vitamin A, C i fosfor. Ređi je namirnicama prirodne hrane.
Dnevna potreba za vitaminom D je 400IJ ili 5 – 10mg. Liposolubilan je. Nedostatak izaziva rahitis, krvarenje zuba, omekšavanje kostiju, staračku osteoporuzu.
Sledećih pet namirnica su izuzetno bogate ovim vitaminom:
– Losos
Jedan losos sadrži malo manje od pola dnevnog unosa od procenta koji stručnjaci preporučuju.
– Mleko
Kravlje mleko I mlečni proizvodi su obogaćeni vitaminom D. Jedna čaša dnevno daje 98 IU vitamina D. Mada su i druge vrste mleka kao što je sojino, rižino i bademovo bogata ovim vitaminom.
– Konzervirana tuna u ulju
Tri sendviča ili salata od tunjevine obezbeđuje 25% minimuma vitamina D koji treba dnevno uneti u organizam.
– Jogurt
Sve vrste voćnog jogurta imaju visok procenat ovog vitamina u svom sadržaju.
– Riblje ulje
Vitamina D takođe ima u ulju riblje jetre i u ribljem mesu. Nekada su deca morala uzimati riblje ulje što je bilo vrlo neugodno zbog neugodnog ukusa i mirisa, međutim, danas su na tržištu dostupni posebni farmaceutski oblici ribljeg ulja bez neugodnog mirisa i ukusa.
Pravilnim higijensko – dijetskim režimom ili davanjem preparata vitamina D uklanjaju se posledice njegovog nedostatka. Naročito u razdoblju rasta, povečanoj potrebi vitamina D ili u nedostatku sunčeve svetlosti, i neodgovarajuće ishrane u starosti.
